Feoh

Једина традиција која почиње благонаклоно

Ову руну описују три рунске песме, али само једна међу њима почиње благонаклоно.

Норвешка песма наводи да богатство изазива раздор међу сродницима. Исландска понавља исти стих и додаје два кенинга за злато које чува змај. Староенглеска каже: feoh byþ frofur fira gehwylcum, односно да је богатство утеха сваком човеку.

Међутим, одмах потом следи услов, а тај услов чини суштину строфе: sceal ðeah manna gehwylc miclun hyt dælan, свако мора да га великодушно дели. Ту је и разлог: gif he wile for drihtne domes hleotan, ако жели да задобије част пред својим господарем.

Тако се Енглеска слаже са Скандинавијом да је богатство проблем, али се разилази у погледу решења. Нордијске песме тврде да новац разједињује породице и на томе се заустављају. Енглеска песма поручује да је новац добар, а да постаје опасан само када престане да кружи.

Који господар

Кључна реч на коју треба обратити пажњу јесте drihten. У староенглеском она означава господара у свакодневном, световном смислу: вођу ратничке дружине, поглавара у дворани, али истовремено значи и Господ, Бог.

Строфа има смисла у оба тумачења, што је врло вероватно и била намера њеног аутора.

Ако се чита световно, она тачно описује економију даривања: господар дели прстење, оружје и земљу, а углед појединца зависи од тога колико спремно прослеђује богатство даље. Староенглеско песништво господара назива beaga brytta (делилац прстења) и goldwine (пријатељ злата). Гомилање блага представља потпуни неуспех у тој улози.

Ако се чита у религиозном кључу, реч је о хришћанском милосрђу: скупљању блага на небу уместо на земљи и суду пред Богом.

Староенглеска рунска песма то чини изнова. То је хришћански текст који обрађује паганску грађу, па уместо да избрише старије значење, често проналази израз који у себи носи оба света. Претварање руне Ansuz у os, односно уста, представља исти поступак изведен са знатно мање суптилности.

Стока, имовина, накнада

Староенглеска реч feoh обухвата стоку и покретну имовину без прављења разлике међу њима, баш као и прагермански корен fehu. Ова реч се јавља у целокупном староенглеском корпусу у оба значења: као стока у тестаменту и као новац у законику.

Њене језичке потомке вреди пратити јер јасно показују како се реч развијала. Савремена енглеска реч fee (накнада, такса) потиче директно из овог низа, преко феудалног значења земљишног поседа. Реч fellow (друг, партнер) потиче од старонордијског félagi, што означава онога са ким сте удружили имовину, односно пословног ортака пре него што је постала ознака за пријатеља.

Латински сродник pecu (стадо) дао је pecunia (новац), од чега настаје и реч pecuniary (новчани). Две неповезане језичке породице су независно једна од друге изградиле реч за новац од речи за стоку, што јасно показује колико је такав поредак био универзалан.

Ово је благо заједнице

Галовејска остава, закопана у Шкотској око 900. године и откривена 2014, променила је сазнања о томе ко је користио ову руну и у које сврхе.

Пет спљоштених сребрних наруквица из ове оставе носи угребане англосаксонске руне, а не скандинавске. На једној пише EGGBRECT, што је име Ecgbeorht. Најдужи и најзанимљивији натпис гласи DIS IS ÆIGNA FEOH, односно ово је богатство заједнице, при чему се користи реч за верску, монашку заједницу.

Из тога следе два важна закључка. Први је да се овде сам назив руне користи у свом основном значењу, урезан на предмету како би означио власништво над имовином. То је један од најнепосреднијих доказа које историјски корпус нуди о томе шта је реч feoh значила људима који су је писали.

Други закључак се тиче порекла: дуго се претпостављало да је ова остава, попут већине сребрних остава из тог доба у Британији, била викиншки плен. Англосаксонски рунски натпис који сребро приписује монашкој заједници знатно отежава такву претпоставку и представља корисно упозорење против навике да се свако закопано сребро аутоматски проглашава нордијским и украденим.

У тумачењу

Feoh означава ресурсе у рукама, а њено енглеско тумачење је најприменљивије од сва три јер јасно говори шта с тим ресурсима треба чинити.

У усправном положају она означава приход, исплату, материјални ослонац за нешто што је до тада било неодређено. Она представља опипљиву, мерљиву страну добре среће пре него неку узвишену визију.

Оно што строфа додаје јесте испит вредности. Богатство у руни Feoh створено је да кружи, па је ова руна неугодна у ситуацијама када нешто вредно престане да се креће: када се уштеђевина гомила без икакве сврхе, када се вештина не користи или када се ускраћује дарежљивост. Питање које она поставља гласи: да ли оно што имате ради за вас и друге?

Већина савремених рунских пракси преузима значења из ове песме, а не из нордијских, због чега се ова руна стандардно тумачи као благостање са упозорењем, а не као породични сукоб. То је чињеница коју вреди имати на уму приликом поређења различитих рунских система.