𐳓

ek

глас, а не реч

Знак k за предње самогласнике и половина најстаријег остатка овог писма

Глифови су приказани у Unicode формату и распоређени слева надесно. Оба писма се пишу здесна налево, тако да су ови редови прилагођени ради лакшег читања, а не као факсимил.

Sound
k /k/
Позиција
24
Group
Сугласници
Unicode
U+10CD3

Два слова за један глас

Ровашко писмо има два знака за глас k, ek и ak, док савремени мађарски језик познаје само један k-звук. То није грешка нити сувишно понављање, већ језички фосил.

У старотуркијском писму већина сугласника долазила је у паровима: један облик искључиво за речи са задњим самогласницима, а други само за речи са предњим самогласницима. Записивање предњег k говорило је читаоцу да суседни самогласник (који се често уопште није бележио) мора бити e, i, ö или ü. Тај систем се назива синхармонија (вокална хармонија); управо то објашњава зашто је старотуркијско писмо имало толико знакова и зашто је могло изостављати самогласнике.

Мађарски је уралски језик, а не туркијски. Он вокалну хармонију уређује на другачији начин и није захтевао парне сугласнике, па су се при ширењу писма ка западу ти парови стопили.

Сви осим овог једног. Знаци ek и ak преживели су тај прелаз нетакнути и представљају последњи живи траг туркијске вокалне хармоније у мађарском писму.

Историјска и савремена употреба

Историјски се знак ek везивао уз предње самогласнике (kék, плаво; kép, слика; küszöb, праг), а знак ak уз задње.

У модерној пракси та разлика је углавном нестала. Неки аутори је чувају ради историјске тачности, други бирају према изгледу знака, а већина данашњих тастатура нуди један облик као подразумевани. Истраживања Кларе Шандор о обнови писма убрајају ову особину међу одлике које су преживеле као графички облик без опстанка граматичког правила.

То верно описује њихов развој: слова су опстала, али граматика која их је оправдавала нестала је.

Како читати овај знак

Назив слова је ek, а не ká. Сваки сугласник у овом писму изговара се са почетним гласом e, што је разлог зашто се самогласници e и é готово никада нису бележили: само име сугласника већ је садржало потребан самогласник.

Често постављана питања

У старотуркијском писму већина сугласника творила је парове (за задње и предње самогласнике), означавајући читаоцу неисписани самогласник. Мађарски није требао тај систем и стопио је парове, осим овог једног. Ek и ak последњи су траг туркијске вокалне хармоније у мађарском писму.

Некада се ek везивао уз предње самогласнике, а ak уз задње. Данас је та разлика готово избледела: неки је прате ради традиције, други бирају по облику, а већина тастатура нуди један знак. Знакови су опстали као облици без изворног правила.

Не. Оба знака носе гласовну вредност /k/. Разлика се никада није односила на сам сугласник, већ је упућивала на самогласнички састав речи.

Не. Ровашка слова искључиво су фонетска. Њихови називи (eb, ec, ed итд.) мнемотехничка су помагала за рецитовање са почетним самогласником, а не самосталне речи. Нема рунских песама, традиције кенинга нити идеографског слоја, па се писмо не користи за прорицање попут германских руна.

Роваш

Најновије објаве

Откријте древну мудрост тарот карата и откључајте мистерије вашег духовног путовања. Наш блог је ваша капија ка разумевању богате симболике, значења и практичне примене тарот читања.