Азурит

Шта је он у ствари

Базични бакарни карбонат, Cu3(CO3)2(OH)2, моноклиничног кристалног система, тврдоће од 3.5 до 4 по Мосовој скали, са савршеном цепљивошћу.

Његова дубока плава боја потиче од бакра у тачно одређеној координацији. Тај исти бакар у друкчијем карбонатном распореду даје зелену боју малахита. Ова хемијска блискост објашњава зашто азурит у присуству влаге постепено прелази у малахит. Та појава се назива псеудоморфоза када малахит у потпуности задржи првобитни облик кристала азурита.

Кристали азурита могу бити оштри и изванредно развијени; примерци из Марока и Аризоне изузетно су цењени међу колекционарима. Такође су чести гроздасти и масивни агрегати, често срасли са малахитом у мешовиту стену познату као азурмалахит.

Као карбонат, он бурно пени и раствара се у киселинама. Као минерал бакра, његова прашина је отровна и не сме доћи у додир са водом за пиће.

Минерал је осетљив и на светлост, под чијим дужим дејством бледи и губи сјај.

Одакле потиче

Марокански рудници Туисит и Керушен дају изванредне кристале, док је Бизби у Аризони пружио класични амерички материјал. Демократска Република Конго, Намибија, Аустралија, Мексико и Француска такође дају запажене примерке.

Азурит настаје у зони оксидације изнад бакарних рудних жила, у потпуно истом геолошком окружењу као и малахит, па се ова два минерала скоро увек налазе заједно.

Историјски се вадио у Француској у месту Шеси близу Лиона, што му је донело старо име шесилит, као и у рудницима Немачке и Мађарске за прављење сликарских боја.

Европски сликари су га масовно користили од средњег века све до осамнаестог века, када су га синтетичко париско плаво и касније вештачки ултрамарин коначно потиснули.

Шта су тврдила предања

Историја пигмената чини саму срж приче о азуриту. Он је вековима био уобичајена плава боја европског сликарства, знатно јефтинији и доступнији од ултрамарина добијеног од лапис лазулија, те се налази у илуминираним рукописима, штафелајним сликама и фрескама широм континента.

Његова склоност ка промени боје била је позната сликарима и изазивала је честе приговоре. Уговори и расправе строго су разликовали азурит од скупоценог ултрамарина управо према постојаности, а савремени рестауратори редовно наилазе на позеленели азурит на делима из тог доба.

Изван сликарства азурит има знатно мање митологије него остали драгуљи, углавном зато што је сувише мекан, нестабилан и неподесан за израду накита.

Постоје записи о употреби у древном Египту и Кини, претежно као материјал за шминку или боју, а не као материјал за амајлије.

Савремена кристалотерапија га посматра као камен интелектуалне јасноће и увида, често у пару са малахитом, што је тумачење настало у двадесетом веку.

Како се са њим ради

Ово је минерал за витрину, а не камен за стално ношење. Са тврдоћом од свега 3.5, савршеном цепљивошћу, осетљивошћу на светлост, растварањем у киселинама и садржајем бакра, он спаја готово све познате облике осетљивости.

Чувајте га у затвореној витрини ван домашаја директне сунчеве светлости, чистите мекушном сувом четкицом и никада га не перите водом.

Најзанимљивија особина за разматрање је његова видљива нестабилност. Азурит је минерал који пред нашим очима лагано путује ка другом стању, пружајући изванредан повод за размишљање о променама које се не могу зауставити.

Примерци азурмалахита представљају практичан избор за поседовање, јер су чвршћи од појединачних кристала и истовремено приказују обе фазе истог бакра.

Ако тражите постојано дубоко плаветнило за свакодневни додир, лапис лазули или содалит су далеко погоднији одговори.

Куповина са расуђивањем

Азурит се ретко кривотвори вештачким материјалима, јер квалитетни природни узорци имају познату цену међу познаваоцима, а почетници ретко траже овај камен.

Најчешће питање односи се на стабилизацију: многи примерци се учвршћују смолом или лаком како би се спречило круњење, што је уобичајен поступак који продавац треба отворено да наведе.

Обојени хаулит и магнезит повремено се нуде у јефтинијем сегменту као тамноплаве перле.

Азурмалахит као природни минерални спој је потпуно аутентичан, али често садржи мање азурита него што назив наговештава.

Обратите пажњу на узорке који су већ почели да се мењају: зелене мрље на плавој основи показују да је прелазак у малахит у току и да ће се неминовно наставити.

Кап киселине пени и на азуриту и на малахиту, будући да су оба прави карбонати.