Љубичасти зрак

Одакле потиче значење

Пурпур је био најтежа боја за израду и због тога најексклузивнија. Тирски пурпур се добијао из морских пужева у сразмери хиљада љуштура за свега неколико грама боје, што је пурпурну тканину у Риму учинило законском повластицом царева. Камен који је по природи настајао љубичаст пружао је без напора оно што је читава античка занатска грана једва успевала да створи.

Само име аметиста чува одређено веровање. Грчка реч amethystos значи непијан, а прича према којој је Дионис, одбијен од девојке претворене у кварц, камен залио вином, ренесансна је измишљотина песника Ремија Белоа, а не антички мит. Сам обичај је, међутим, истински древан: аметистни пехари и талисмани су се носили у уверењу да камен омогућава пијење вина без губитка присебности.

Познавање минералогије расветљава правила чувања. Аметист је кварц обојен јонима гвожђа измењеним природним зрачењем тла током геолошких доба. Топлота поништава овај поредак: загрејте аметист довољно и он добија жутонаранџасти тон, на чему почива трговина комерцијалним цитрином. Јака сунчева светлост чини то исто полако и неповратно.

Шта су тврдиле традиције

Египат је користио аметист за скарабеје и перле још у Средњем царству, вађен у рудницима Вади ел-Худи. Минојски и микенски накит га такође садржи. Рим га је резао у инталије и, према Плинију Старијем, приписивао му заштиту од опијености и отрова.

Хришћанска употреба показала се најтрајнијом. Епископски прстен са аметистом, познат и као пастирски прстен, везује камен за архијерејски чин у западној цркви, а повезаност са трезвеношћу и безбрачношћу пренета је кроз средњовековне лапидаријуме. Марбод Ренски наводи традиционално тумачење против пијанства и додаје му будну истрајност у молитви.

Све до 18. века аметист се убрајао међу највредније драгуље уз дијамант, рубин, смарагд и сафир. Потом су у Бразилу и Уругвају откривена огромна налазишта и цена је нагло пала. Тај пад јасно доказује да вредност драгог камења проистиче из тржишне реткости, а не из скривених врлина минерала.

Савремена пракса доделила је овом зраку крунски центар, повезујући љубичасту са духовношћу, сновима и вишом свешћу, чинећи аметист класичним избором за сан. Лепидолит је стекао углед камена доброг расположења због садржаја литијума, што је исхитрен закључак из хемије у фармакологију који налази не потврђују.

Камење овог зрака

• Аметист (Кварц, Мосова тврдоћа 7). Љубичасти кварц назван према грчкој речи за трезвено стање. Епископски прстени, руски рудници, камен рођења за фебруар и најчешће погрешно схваћена боја у излогу.
• Танзанит (Племенити силикати, Мос 6.5). Откривен 1967. у подножју Килиманџара на једном једином месту на Земљи, додат на списак камена за децембар 2002. године. Готово сав материјал се термички обрађује.
• Лепидолит (Турмалин и слојевити силикати, Мос 2.5). Литијумски лискун, толико мекан да се може загребати ноктом, и извор савремених тврдњи о расположењу које минералогија не оправдава.
• Флуорит (Евапорити и халогениди, Мос 4). Камен који је дао име појави флуоресценције, и чувени Blue John из Дарбишира који је Рим увозио у виду муринских пехара. Савршена октаедарска цепљивост чини га крхким.

Рад са зраком

Овај зрак погодује спокоју и суздржаности, а не бурном делању. Његове традиционалне примене усмерене су на нечињење: не претеривати са пићем, не прелазити границе, не остајати будан без мере. Ако се ваше питање тиче заустављања и мира, ово је најискренији зрак за то.

Аметист је данас уобичајен камен на ноћном ормарићу из практичних и симболичких разлога: доступан је, бројан и тражи само заклон од директног сунца. Осунчана прозорска даска најгоре је место за њега.

Флуорит се данас сматра каменом учења и сабраности, а његова истинска привлачност је минералошка: флуоресцира, расте у правилним октаедрима, а енглески Blue John је увожен у Рим за израду чинија. Са тврдоћом 4 и цепљивошћу у четири правца лако се оштети при паду.

Лепидолит је мекан (2.5) и љушти се; чувајте га у витрини или платненој врећици, а не слободно у џепу.

Аутентичност и трајност боје

Главна опасност код овог зрака не долази од фалсификата, већ од оштећења која изазове сам власник. Сунчева светлост трајно обезбојава аметист, ружичасти кварц, кунцит, целестин и флуорит. Друза на осунчаном прозору видно ће посветлети за годину дана и не може се повратити. Онај ко је први саветовао пуњење кристала на сунцу није познавао минералну хемију.

Топлота представља другу опасност. Аметист на температури од неколико стотина степени прелази у жутосмеђу боју, одакле потиче највећи део комерцијалног цитрина и материјала који се као празиолит продаје када позелени.

Код јефтиних имитација преовлађују бојено стакло и затамњени љубичасти ахат. Синтетски хидротермални аметист производи се од седамдесетих година 20. века: хемијски је истоветан природном, тешко се препознаје без лабораторије и потпуно је исправан ако је поштено декларисан. Танзанит се готово увек загрева како би се смеђи тонови превели у плавољубичасте, што је уобичајен поступак. Лепидолит се често нуди под измишљеним трговачким именима у смеси са кварцом.